Mala prodavnica sećanja u Veneciji

-Mora da je svaka radnja u Veneciji, mala prodavnica sećanja.- reče Jack, dok je Ellen kuvala kafu sa druge strane pulta njihove vintage classy sređene kuhinje.
-Sigurno, dragi, a mi nikako da odemo tamo, za naše sećanje, naše uspomene.- odgovori tiho, pomalo setno Ellen.

Nema ni mesec dana kako su sredili svoj stan, nakon skoro cele godine natezanja sa bankama koje bi im dale kredit, sa preduzimačima koji bi to opremili kako bi oni to želeli, neki slobodni miks koji su zajedno osmislili i zamislili, miks modernog dizajna i vintage nameštaja i stvari po zidovima, stolicama u kuhinji i ostalog, do toga da su jedva dobili osnovni kredit za renoviranje a Jack je na kraju uzeo da sam pravi razne stvarčice u svojoj garaži jer nije više imao strpljenja sa preduzimačima i visokim cenama.

Rezultat toga i produkti onoga što je stvarao bili su očaravajući, čak je i poslovično ''teška'' na ispoljavanju emocija, Ellen otvorila i oči i usta i držala se za obraze iznenađeno kada je videla prvu lampu koju je napravio, od nekih stvarčica od kojih se nije očekivalo da se bilo šta pravi, stvari i delova praktično za bacanje ili za recikliranje.

Jack je odrastao uz generacije muškaraca u svojoj familiji koji nikada nisu bacali takve stvari, uvek nešto može zatrebati, ili se nešto napraviti od nečeg starog, stalno su majstorisali nešto, dok njega to u detinjstvu nije mnogo interesovalo, bilo mu je uvek važnije da izleti napolje, šutira loptu ili jurca mirnim ulicama predgrađa, nego da bude u stolarskoj radionici sa dedom, ili u autoradionici sa ocem i stricem.

Sve dok mu se sada nije ukazala i prilika, ali i nužnost, na koju ga je naterala situacija, da on nešto stvara, pravi u improvizovanoj radionici, u svojoj garaži u Nju Džerziju.

-Ovog leta ćemo napokon u Evropu, draga, i videćemo tu Veneciju dok nije potonula skroz čekajući da mi sredimo stan.- reče joj sa osmehom punim radosti, ali i ponosa.
-To će biti lepo, zaslužili smo to.- odgovori Ellen, sa pogledom ljubavi i spokoja u svojim očima.
-Darling, znaš da često prekraćujem svoje vreme u pauzi posla ''putovanjem'' na internetu?- upita je.
-Da, jesi video nešto zanimljivo?- uzvrati Ellen.
-Eto, sada kad napokon možemo da razmišljamo i o putovanju, gledao sam Veneciju, našu davnu želju, i od svega poznatog i već legendarnog tamo, meni je najveću pažnju privukla jedna stara radnjica, knjižara-biblioteka ''Acqua alta''. Stvarno je nešto posebno, dođi, moraš pogledati.

-Stvarno je nešto posebno, volim ovako kreativne stvari od nečeg tako jednostavnog.- oduševljeno reče Ellen i prebaci se preko pulta da priđe i poljubi ga.

Koliko je samo radnja u Veneciji, i sve su prodavnice sećanja, nečijih, nekadašnjih, sadašnjih, budućih.

Živela Venecija!